Године 1940, Њујорк је већ био светски трговински центар, културе и индустрије. У то време, Њујорк је имао око 7 становника,5 милиона, што га чини највећим градом у Сједињеним Државама. Велика депресија 1930-их је завршена и град је поново почео да расте и напредује, углавном захваљујући државним програмима и индустријском развоју, који је ојачан после Другог светског рата. Финансијски сектор на Волстриту је већ тада био доминантан, а Њујорк је био центар банкарства и инвестиција, чињеница која јој је обезбедила снажан финансијски положај.

Током Другог светског рата, град је постао важан центар војне производње. Многе фабрике у Њујорку и околини су претворене у производњу војне опреме, што је доносило могућности запошљавања и стимулисало привреду. Развој инфраструктуре подржан је владиним програмима као што је Нев Деал, који је дозвољавао изградњу јавних зграда, путева и мостова.

Заједнице су биле веома разнолике – Њујорк је био дом многим имигрантима из Европе, али и Афроамериканци који су овде дошли са југа земље ради бољих услова живота и могућности за рад. Овде су створене културне и етничке четврти, попут Мале Италије, Кинеска четврт и Харлем, што је граду дало мултикултурални карактер.

1940. је такође видело почетак златног доба бродвејских мјузикала и град је постао културни центар САД, уз јаку музику, филмске и књижевне сцене. У то време, Харлем је био родно место афроамеричке културе, посебно џез музике, који је постао један од најважнијих културних извозних производа САД. Њујорк је био вођен трговином, индустрија, економије и културе, што је заједно створило енергију и карактер који је учинио Њујорк „градом који никад не спава“.