© 2024 ВидеоМан | Контакт / Контакт: инфо@видеоман.гр | Правила о приватности | Услови коришћења
«Ne, не гледај ме тако... Нећу учинити да се осећаш непријатно. Ne više nego što je potrebno. Znate da ovaj video mogu počinjati niti se završavati impozantna hicem Akropolja. Ili na Olimpijadi. Ili u dubokim plavim vodama Egejskog mora. Ili sa ljudi izgubiti svoje poslove i domove. Ili neko drugi spava u male kartonske kutije. Ili drugi voze luksuzna kola. Ali to ce se desiti. Jer ovaj video nije bio ’ t napravio impresionirati, ni da šokira vas. Jer ove reči nisu vrisak. Oni su ’ re љapat.
Nisam mogao da to citate na engleskom, ili nemački, ili francuski, ili španski ili portugalski, ili finski. Ali ovo je osvojio ’ t dogoditi. Jer želim da razgovaram sa vama na mom jeziku. Na isti način sam ’ bih da mislim da u tvojoj. Jezik kojim govorite. Na svakom jeziku. Jer su ’ re sve naše. Jer smo ’ re sve evropske građane. Ponosan narod. I mi imamo pravo biti drugačiji. Obezbedili smo ’ re svi zadovoljni ’ s fundamentalno pravo na sreću. Ljudi iz moje generacije. I tvoja generacija. Bez obzira na to je. I bez obzira na Pol, ili religiju, ili seksualna sklonost je i svaki ambicija i kao san. Zato što pravo na opstanak, na posao, za optimizam, pravo da žive, u svakom smislu, obostrano je.
Moje reči su poziv za obostrano zagrljaj. I iskrena, u vrhunskom, 'Volim da vidim tvoj osmeh'. U godinama koje dolaze. Da ’ s šta je evropske integracije. Sada je prilika. Takozvani 'apaticna generaciju', 'Generacija-Y', nova generacija deprivities, 'generaciju ekrana', melanholiиan generacija, 'izgubljena generacija', može da bude prva generacija u modernoj istoriji koji će jednog dana recituje je priča o sanjao nešto bolje. I da se to dogodi. Da bi te generacije. Najponosniji. Nas Grci postali morsko prase štednje. Jer mi smo se usudili da ga sprovedu. I uspeli smo. U novinama. I još smo umiru. U životu. Sada se usudimo da budeš zamorče nade. Za pravednije Evropu. Sa mnogo napornog rada. Sa iskrenost. Zajedno. Don ’ t nas ostavi na miru. Don ’ boj se t. Hoću i ja mogu da doprinesem. Ne mogu to da podnesem.. Dok god imam pravo da se smeje. Ti?»